Почетак

ПОСТУПАК ЗА
ИЗДАВАЊЕ
ДУПЛИКАТА
ДОКУМЕНТА
УПЛАТНИЦЕ

log min

ПЛАТФОРМА ЗА ПРИПРЕМУ
ЗАВРШНОГ ИСПИТА

Ви сте овде: Почетак

У ИО "Олга Петров" у Баранди обележен је Дан планете Земље низомактивности које су организовале Данијела Станковић - професор географијеи Татјана Попов - мастер учитељ.Наставница Данијела је припремила ЕКО КВИЗ за ученике од V до VIII разреда,а учитељица Тања одржала је са својим трећацима Јавни час.

„Да на Земљи живот цвета, нека буде брига целог света“ за ученике I, III и IV разреда.

Прва активност је ПП презентација, и разговор о планети Земљи као јединој планети на којој има живота. Уживали смо у сликама лепоте природе. Ученици III - 3 рецитовали су песму „Какве је боје поток“ – Григора Витеза. Указали смо да многи писци пишу о лепоти природе. Неколико ученика је прочитало свој Двоструко вођен дневник о најлепшим песничким сликама песме Добрице Ерића „Ако желиш да те прати срећа“.

Кроз даљу презентацију ученици су схватили да човек неразумно загађује природу и тиме угрожава и свој живот и живот своје деце. Променимо своје лоше навике. Човек није власник Земље, већ њен чувар и заштитник.

Шта можемо учинити сваког дана како бисмо спасили планету Земљу?

- Уреди своје двориште, башту, парк, улицу, село, град,...

- Брини о животињама, направи кућицу за птице,...

- Научи да посејеш биљке, да их расадиш и негујеш.

- Гаји органско поврће и воће.

- „Где год нађеш згодно место, ти дрво посади...“

- Стичи знања о природи, учи из књига, али и истражуј природу.

- Вози бицикл и шетај уместо вожње аутомобилом.

- Очисти смеће у свом дворишту, парку, улици, селу...

- Штеди воду и струју!

- Користи платнене торбе, а не пластичне кесе.

- Не купуј предмете од крзна и коже.

- Рециклажа није бламажа.

ДА НА ЗЕМЉИ ЖИВОТ ЦВЕТА – НЕКА БУДЕ БРИГА ЦЕЛОГ СВЕТА!

Ученици III – 3 су извели сценски приказ песме „Ако желиш да те прати срећа“ и отпевали песму хора Колибри „Планета Земља“.

Трећаци су са учитељицом изашли у школски парк где смо засадили зачинске и лековите биљке: нану, босиљак, рузмарин, лаванду, першун, целер, мирођију, бели и црни лук, кантарион, камилицу, оригано, ким, лимун траву,... После нас су сејање и сађење наставили ученици петог разреда са наставницом географије Данијелом Станковић и ученици четвртог разреда са учитељицом Оливером Ковачевић. Поставили смо натписе за све врсте биљака које смо засадили и посејали. Направили смо Еко баштицу! Ученици петог разреда су осликали стазу испред школе плакатима о Дану планете Земље.

Наставница географије, Данијела Станковић је за ученике од V до VIII разреда организовала ЕКО КВИЗ: „ Планета земља је наш једини дом“. Формирали су пет група: Сунце, Детелина, Бела рада, Делфин и Пуж. Еко квиз је пратила ПП презентација са сликама и питањима. Ученици су били мотивисани а публика је пажљиво пратила! Наставница биологије Весна Јовановић направила је на секцији плакат Дан планете Земље, а наставница ликовног Марина Ранчић је на исту тему приложила радове за паное у холу, као и сви ђаци од првог до четвртог. Питања су била о киселим кишама, озонским рупама, рециклажи, загађењу, одговорном понашању,... Победила је група Детелина. Награде су биле: расад петунија, семе невена, ноћне фрајле, и пластифициране планете са натписима о чувању планете Земље:

- Што мање смећа – мање несрећа!

- Учинимо свет бољим местом за живот.

- Погледај дубоко у природу и онда ћеш све боље разумети.

- Шуме су плућа планете Земље!

- Држи своје лице окренуто ка сунцу и никад нећеш видети сенку.

- Ми припадамо планети Земљи, а не поседујемо је!

- Штедимо енергију па ћемо имати сигурнију будућност.

- Рециклирајмо отпад како би мајка Земља лакше дисала.

- Чувајмо планету – сачувајмо живот!

Следећег дана су ученици III и VII разреда са учитељицом Тањом засадили руже у школском дворишту и залили баштицу са зачинским биљкама. Ученици VI разреда су са наставницом Данијелом очистили кућице за птице у школском парку и ставили храну: просо, пшеницу и прекрупу. Активности се настављају...

Татјана Попов

Маскенбал у Сефкерину

Објављено 27 април 2018

ОПШТИНСКО ТАКМИЧЕЊЕ "ШТА ЗНАМ О ЗДРАВЉУ"

Објављено 14 април 2018

На овогодишњем општинском такмичењу „Шта знаш о здрављу“ победио је Срђан Недић из Сакула и тако се квалификовао за покрајинско такмичење, које ће се одржати 12. априла у Новом саду у амфитетатру Спортско пословног центра Војводина (СПЕНС).
У сарадњи са Основном школом „Доситеј Обрадовић“, Црвени крст Опово сваке године организује општинско такмичење „Шта знаш о здрављу“ посвећено „Светском дану здравља“, а теме које су ученици спремали из приручника „Црвеног крста „Развој и здравље адолесцената“ су биле: Раст и развој адолесцената (хормонске и телесне промене у пубертету – пубертет у дечака и девојчица); Развојно психолошки проблеми адолесцената; Исхрана адолесцената; Кожа у адолесцената; Лична хигијена адолесцената.
На такмичењу је учествовало 27 ученика из све четири општинске школе. Поред Срђана Недића највише знања су показали Марина Ваић из баранде и Игор Марјански из Сакула (подела другог места) и Татјана Станојев из Опова (треће место).
За ову годину Светска здравствена организација је определила слоган „Здравље за све“, а овогодишња кампања је уједно седамдесетогодишња визија Светске здравствене организације чији је крајњи циљ унапређење здравља свих.

ОТВОРЕНА УСКРШЊА ИЗЛОЖБА

Објављено 27 март 2018

ФИНАЛЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ И ДОДЕЛА НАГРАДА
29. март 2018.

Завршног, трећег дана манифестације Ускршња изложба креативних радова, офарбаних јаја, ликовних и литерарних радова ученика, представили су своје програмске садржаје ученици из Баранде и Сакула. Традиционално, последњег дана манифестације уручене су награде и признања за најбоље такмичаре и излагаче.

Најбољи оцењени литерарни рад на тему Ускршња прича у конкуренцији од трећег до петог разреда, имао је Душан Јешин, ученик четвртог разреда из Сакула. У конкуренцији виших разреда (ВИ – ВИИИ) победила је Исидора Стојанов (ВИИИ2) из Опова.
На такмичењу у осликавању и украшавању ускршњих јаја била је жестока конкуренција. Најлепше осликано јаје у конкуренцији нижих разреда (И – ИВ) урадила је Лидија Недић (ИИ-4) из Сакула, док је у конкренцији старијих ученика (ИВ – ВИИИ) прво место освојио Срђан Недић (ВИИИ-4), такође из Сакула.
За најбољи ликовни рад на изложби жири је прогласио цртеж Михаила Ваића (В-3) из Баранде, док су епитет најкреативнијег излагача као и прошле године понели ученици из Баранде. Организатор је поделио и захвалнице Активу жена Опово и Удружењу „Креатива“ из Сефкерина на доприносу и учешћу на изложби.

ТАКМИЧЕЊЕ У ОСЛИКАВАЊУ УСКРШЊИХ ЈАЈА И ПИСАЊУ УСКРШЊЕ ПРИЧЕ
28. март 2018.

Такмичењем у осликавању ускршњих јаја и писању литерарног рада на тему „Ускршње приче“ данас се наставља манифестација Ускршња изложба.
Такмичење у осликавању и украшавању ускршњих јаја одржава се у ликовном кабинету оповачке школе где се 30 ученика од првог до осмог разреда из све четири школе својом уметничком креативношћу боре за прва три места у две конкуренције – од првог до четвртог разреда и од петог до осмог разреда.
За разлику од такмичења у осликавању и украшавању јаја, такмичење у писању литерарног рада одржава се у све четири школе. На такмичењу учествује по један представник из сваког одељења од трећег до четвртог разреда, односно 12 из Опова, по шест из Сакула и Баранде и девет из Сефкерина. И овде су ученици подељени у две категорије – од трећег до петог разреда и од шестог до осмог разреда. Наслов теме је Ускршња прича, а такмичари поред прозе могу писати и песму.
Проглашење победника је у четвртак када је предвиђен завршни дан и програм манифестације.

НАГРАЂЕНЕ УСКРШЊЕ ПРИЧЕ

Душан Јешин IV-4
OШ ,,Доситеј Обрадовић“ Опово
ИО ,,Зоран Петровић“ Сакуле
Освојено прво место – ученици од III-V

УСКРШЊА ПРИЧА

Данас ћу вам испричати једну лепу Ускршњу причу која је намењена за сву децу и људе које воле Ускрс.

Једног дана када је био Ускрс један дечак је изашао напоље да види да ли му је ускршњи зец оставио шарена јаја. Видео је ускршњег зеца и упитао га је: ,, Зашто не доносиш јаја?“ ,,Не доносим их зато што је моја корпа са шареним јајима одједном нестала“, одговори му зец. Дечак му рече: ,,Покушаћемо да је пронађемо, ништа нас не кошта“. Тада се зец насмеши и оросположеним гласом му одговори: ,,Покушаћемо!“ Отишли су у једну шуму и тамо угледали корпу са шареним јајима. Зачудили су се када су видели да корпу са шареним јајима чува један лисац који шета око ње. Питали су га како је то доспело код њега, а он је рекао да ју је зец заборавио, а он ју је пронашао. Лисац није хтео да врати корпу ускршњем зецу јер је био гладан и хтео је да поједе шарена јаја. Одједном се чуо глас са неба који рече: ,,Ако не вратиш ту корпу ускршњем зецу, Ускрс ће бити упропаштен, а ако је вратиш даћу ти вечни живот“. Лисица је одмах пристао и вратио корпу са шареним јајима уксршњем зецу. Зец је дечаку првом поделио шарена јаја зато што му је помогао да поврати корпу са јајима што га је много орасположило. Након тога зец је поделио шарена јаја свој деци у околини.
После много времена када је дечаак остарио причао је ту причу својим унуцима кад год би били тужни да их орасположи.

Ања Аћимов III-3
ИО „Олга Петров“ Баранда
Освојено: Друго место

На једној фарми далеко од града живи једна девојчица Клара. Та девојчица живи са својим пријатељима животињама. Међу њима био је један мали зека Шврћко.

Ближио се Ускрс али Шврћко се изненада разболео. Девојчица Клара се јако забринула. Спремала му је разне чајеве и довела му је велике наранџасте шаргарепе. Шврћку је било боље. Остале животиње су им помагале да офрбају јаја. Коза је узела жути маслачак и офарбала јаја у жуто. Магаре је узело прегршт траве и офарбало јаје у зелено. Остале животиње су то исто урадиле. Стигао је Ускрс, зец Шврћко је питао девојчицу Клару да му помогне. Клара је пристала и отишла са њим. Сели су на Шврћков мотор и отишли да поделе јаја деци. Остале животиње су им спремиле велико изненађење. Кренуо је да пада мрак и они су се вратили кући. Ушли су у двориште и видели изненађење. Животиње су им спремили сто пун хране и сви су се послужили. Били су много срећни.

Тада је и зека Шврћко схватио да је Ускрс најсрећнији празник. Поручио је тада свим животињама да се треба радовати Ускрсу.

Алекса Ђукић IV-1
ОШ „Доситеј Обрадовић“ Опово
Освојено: Треће место

Освануло је јутро које сам чекао са великим нестрпљењем. Погледао сам кроз прозор и видео беле зечје уши, како вире иза дрвене кућице. Изашао сам напољу да проверим да ли је стигао ускршњи зека. Осврнуо сам се, али зеке није било. Позвао сам брата Николу, а тек онда је дошао зека. Мене је позвао да му помогнем да расподели јаја. Зека је лупио ногом о земљу и направио се отвор кроз који смо заједно прошли. Тамо сам видео зеке како фарбају јаја на зеленом пропланку. Први је правио боју, а други фарбао. Покушавали су да направе најлепшу боју икада. Зека и ја смо потом узели корпу са јајима. Обилазили смо дворишта и скривали се на тајним местима. Стигли смо и до мог дворишта. Зека и ја смо се поздравили. Никола ме чекао са пуном корпом шарених јаја. Ја сам знао да је то оставио зека, а не мама и тата.

Исидора Стојанов VIII-2
OШ ,,Доситеј Обрадовић“ Опово
Освојено прво место – старији разреди (VI-VIII)

На дан када је Исус Христос васкрснуо, слави се највећи хришћански празник, Ускрс. Иако Велики петка представља најтужнији дан у години због распећа Христовог, многа деца су срећна јер се Ускрс ближи. По обичају шарају се јаја. Прво црвено јаје је чуваркућа, које штити кућу и укућане у њој.

У ваздуху се осети мирис пролећа, пријатан и умирујућ. Овог ускршњег јутра, велики, бели зец има пуно посла. Причали су за њега као да је пролећни Деда Мраз. Требао је да подели гомилу пакетића са шареним јајима и слаткишима. Имао је среће да јутро буде топло и сунчано. Кроз главу су му пролазила сећања на прошлогодишње Ускрсе. некада је и за време Ускрса био снег. Наравно, зец не дели пакетиће само деци, него и животињама, њњеговим пријатељима. Птицама најчешће пакетиће сакрива у крошњи дрвета са поруком ,,Христос воскресе!“

Медведима је сакривао у пећини, а вуковима у њиховој јазбини. Као и сваког Ускрса, најтеже му је било да сакрије лисици, јер је она увек на опрезу. Размишљао је да пакетић стави у жбуње, али се сетио да би и најмањи шум узнемирио лукаву лисицу. Дуго је размишљао где би могао да сакрије. Пролазили су минути, сати. Коначно, на памет му је пала једна идеја. Најбоље место које може да изабере је управо оно најобичније и најједноставније. Зграбио је пакетић и пажљиво га је ставио на камен испред склоништа лисице. Сакрио се и посматрао је како лисица тихим корацима излази из склоништа и креће у потрагу. Прво је претражила најкомпликованија места. Дуго времена јој је требало да примети пакетић. Када га је угледала узела га је, насмејала се и отишла у своје склониште. Зец је осетио задовољство, што је коначно могао да завара лукаву лисицу.

На крају дана, све животиње су се окупиле и такмичиле се у куцању јаја. Увек се појави неки преварант који их све победи са јајем од дрвета. У шуми је владала празнична атрмосфера . Сви су били срећни и насмејани и уживали у Ускрсу.

Мина Јованов VII-6
ИО „Свети Сава“ Баранда
Освојено: Друго место

Ближи нам се један од највећих хришћанских празника, Ускрс. Дан када је Исус Христос васкрсао, након распећа на Голготи.

Ускрс се сваке године слави у недељу, на благи дан. Два дана пре овог празника се обележава Велики петак, дан када се пости и када се фарбају ускршња јаја. Мојим друговима и другарицама је постала традиција да заједно, сваке године, на бедему обележавамо Велики петак. По легенди, фарбање ускршњих јаја, потиче из доба Марије Магдалене, која је ишла у Рим да проповеда јеванђеље. Том приликом је римском цару Тиберију однела пуну корпу јаја и рекла: „Христос воскресе“. Рекавши то, јаја су поцрвенела. Осим у црвену, јаја се декоришу и у другим бојама и штрасевима. Код нас у школи сваке године се организује такмичење у фарбању јаја. Када сам била мала, обожавала сам фарбање јаја. Више не учествујем толико у томе, али сам срећна што имам млађу сестру, која ужива у томе. Наша земља је по много чему позната, па и по Светском првенству у туцању јајима. Тај догађај се одржава у завичају нашег познатог песника, Раше Попова, у Мокрину. Победник је онај, који има најтврђе јаје. Такође, још један од познатих симбола Ускрса је ускршњи зец. Веровање деце широм света је да на ускршње јутро, ускршњи зец, оставља јаја и дарове деци широм света. Веровала сам у ову причу доста дуго, али сам временом схватила да је то само прича за најмлађе. Након свих обреда начињених уочи ускршњег јутра, следи ускршњи ручак. Овај део дана, породица и ја, сваке године проводимо заједно, уживајући у шареноликим ђаконијама које су припремиле моја мајка и бака.

„Ускрс није поклон ни дар скупи, већ нешто што човек не може да купи. То је васпитање и благослов од Бога да свако још више воли ближњега свога“. Тако су некада говорили мудри људи.

Анђела Бећировић VI-3
ИО „Олга Петров“ Баранда
Освојено: Треће место

Сви ми волимо Ускрс јер је то празник када деца траже шарена јаја у својим двориштима, али постоје и она друга страна, не тако лепа.

Већина људи се тога дана смеју и уживају заједно са својима најмилијима, али неко тугује. У свету постоје недужна деца која су без родитеља и који немају новца за припрему празничне атмосфере. Тога дана они седе крај прозора и тужно гледају другу децу како радосно трчкарају и траже јаја. Та деца виде људе који доносе јаја у двориште другој деци, а њихову кућу не желе ни да погледају. Због тога тихо пате, али не желе да то свет види. У мом селу постоји једна таква породица. Сваког Ускрса та кућа је пуна туге и тишине. У тој кући живе брат и сестра са мајком, док их је отац одавно напустио. Јадна самохрана мајка радила је све како би их усрећила на тај дан, али није успевала. Тражила је посао, али нико није хтео да је прими. Зато сам ја одлучила да им мало помогнем. Дан пре Ускрса договорила сам се са мојом мамом да им однесем пуно корпу јаја и слаткиша. Све сам сама спремила и једва сам чекала да кренем. Дан је брзо прошао и чим сам се пробудила, обукла сам се и полако кренула ка тој кући. Када сам стигла до њихове куће полако сам отворила капију како ме не би чули. Поређала сам јаја свуда по дворишту и покуцала им на врата. Брзо сам отрчала и сакрила се иза дрвета како бих могла видети њихову реакцију. Девојчица и дечак су заједно са мајком изашли напоље. Деца су се само погледала и узвикнула: „Јупиии! Дошао је зека!“Почели су да скупљају јаја и да се непрекидно смеју. Осећала сам се тада прелепо, али верујем да су они били још срећнији.

Веома сам срећна што сам тако поступила и сматрам по добрим делом. Наравно, још више бих била срећна да су сви тако поступили, али сам свесна да би то било доиста немогуће.

(фотографије са отварања изложбе)