|
1. Развити позитиван став према школи
Веома је важно да детету укажемо на значај и вредност њиховог поласка у школу. Треба му објаснити да ће у школи научити много лепих ствари, да чита и пише, да рачуна, затим о природи која га окружује итд. Детету треба назначити да ће у школи моћи да настави да се дружи са другарима из вртића ( уколико родитељ зна да ће неко од његових другара ићи у исту школу ), али да ће тамо упознати и доста нових другова са којима ће моћи да развија нова пријатељства. Указујући на нова, лепа искуства која ће стећи у школи смањује се страх и повећава заинтересованост детета за полазак у школу.
|
2. Развити осећање поноса и личне вредности
Да бисте подстакли дете да се осећа вредним зато што полази у школу било би веома пожељно да заједно са њим одете у куповину прве школске торбе и да је уручите с одређеним поштовањем. Такође, поводом првог дана у школи било би одлично направити му торту, купити неку лепу одећу или обућу и тиме га подстаћи да се осећа поносним што полази у школу. |
|
3. Не плашити дете тестирањем
Јако је важно да деца на тестирање или тачније проверу готовости за полазак у школу дођу опуштена, одморна, без страха и напетости. У томе им највише могу помоћи родитељи.
Већина родитеља, не знајући довољно о самом тестирању, ''припремају'' дете, вежбајући са њим читање, писање итд. Тест Тип - 1 којим се испитује спремност деце за полазак у први разред не подразумева ова знања. Психолог и педагог их неће питати ни да читају нити да пишу, стога притисак овакве врсте не треба вршити. Детету треба рећи да ће да се упише у школу и и да ће због тога ићи на тестирање. То значи да ће тамо да црта, да прича о себи са једном тетом, односно психологом или педагогом и да ће да одговара на питања за која већ углавном зна одговор.
|
4. Игра се наставља
Школа не значи и прекид игре и детињства. Деца остају деца и када крену у први разред. Прекид активности које су имали пре поласка у школу никако не сме уследити. Само треба додати још једну нову активност, а то је рад домаћих задатака. Рад на домаћим задацима не треба да траје дуже од сат времена дневно. Ако дете на почетку почне да показује слабије резултате, не треба га форсирати јер ће тако почети да мрзи школу. Потребно је почети стварати радну навику учења. Најбоље је да родитељ у договору са дететом одреди време за рад ( после школе, после ручка итд.) и да се то време поштује. На тај начин дете ће стећи навику да учи и ради свакодневно. Такође, децу нипошто не треба кажњавати школом - одлазак у школу и рад на домаћем задатку никако не смеју да буду казне за нека лоша понашања детета. |
